Etnologija: od proučavanja starine do kulturologije

Her­man Ba­u­zin­ger (1926) stu­di­rao je ger­ma­ni­sti­ku, an­gli­sti­ku, isto­ri­ju i et­no­lo­gi­ju; od 1960. ra­dio je kao re­dov­ni pro­fe­sor u Ti­bin­ge­nu, gde je od 1960. sve do 1992. bio na če­lu In­sti­tu­ta za em­pi­rij­sku kul­tu­ro­lo­gi­ju Lu­dvig Uland. Pro­u­ča­vao je sva­ko­dnev­nu kul­tu­ru, kul­tur­nu i druš­tve­nu isto­ri­ju, na­rod­nu knji­žev­nost i knji­žev­nost za omla­di­nu, ali se pre sve­ga ba­vio osnov­nim pro­ble­mi­ma et­no­lo­gi­je. Va­žni­ja de­la: For­me na­rod­ne po­e­zi­je (21980), Baj­ka. Maš­ta i stvar­nost (31984), Na­rod­na kul­tu­ra u sve­tu teh­ni­ke (21986), Sle­pi pas (1991), Po­ma­lo be­smrt­ni (1999), Ti­pič­no ne­mač­ki (2000). Osim to­ga, uče­stvo­vao je i u pri­re­đi­va­nju ge­tin­gen­ske En­ci­klo­pe­di­je baj­ke.

Sadržaj
Uvod:
Pro­ble­mi ume­sto či­nje­ni­ca.-
I.O ISTO­RI­JI ET­NO­LO­GI­JE KAO NA­U­KE
1. Uver­ti­ra: na­ci­o­nal­na svest u do­ba hu­ma­ni­zma
2. Pu­te­vi pro­sve­ti­telj­stva.
3. Ro­man­ti­zam.
4. Mi­to­lo­gi­zam i po­zi­ti­vi­zam.-
5. Etnologija kao konzervativna društvena nauka.
6. Do­sled­na kraj­nost: na­ci­o­nal­na na­u­ka.

II. KRI­TI­KA OSNOV­NIH POJ­MO­VA
1. Kon­tu­ni­u­tet.
2. Zajednica.
3. Ple­me.
4. Obi­čaj.

III. RE­LIK­TI – I ŠTA SVE S NJI­MA MO­ŽE DA SE DO­GO­DI
1. Tra­di­ci­je ko­je su iz­be­gli­ce do­ne­le.
2. Tu­ri­zam i fol­klo­ri­zam.
3. Fol­kor kao al­ter­na­tiv­ni svet.
4. Fol­klo­ri­zam i kul­tur­na in­du­stri­ja.

IV ANA­LI­ZA KUL­TU­RE
1. Pred­met i funk­ci­ja.
2. Ekvi­va­lent­nost i pro­me­na.
3. Di­fu­zi­ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja.
4. Stan­dard i po­zi­ci­ja.

Pogovor 1999
NO­VE PER­SPEK­TI­VE
Bi­bli­o­gra­fi­ja.
In­deks.