Озирис смрт и поновни живот

Мит о Озирису, судији душа у Доњем свету и пастиру бесмртности, био је срж старог Египта. Његови почеци назиру се у праскозорје историје, а крај је записан 391. године, када је византијски цар Теодосије наредио да се затворе пагански храмови у Египту. До тада, култ Озириса и Изиде био је поштован не само у старом Египту, већ и широм Римског царства. Бојана Мојсов осликава култ Озириса и његов развој током 3.000 година египатске историје. Води нас кроз бројне записе о Озирису из трећег миленијума пре Христа, све до римског освајања Египта, показујући нам да је култ Озириса био најпопуларнији и најтрајнији од древних религија. Приказује нам на који начин култ води директне корене за многе идеје, особине и обичаје у хршћанству, укључујући и концепт светог тројства, крштења у светој реци и завет причешћа. Открива утицај култа на друге западне мистичне традиције и групе, као што су алхемичари, Розенкројцери и масони.