Откровење старословенских прича

Аутентична фигура српске авангарде, „зачетник словенског неомитологизма”, Растко Петровић вишеструко је значајан за српску књижевност и културу у целини: с једне стране, Петровић је преносио идеје актуелне европске, пре свега француске књижевности, уметности, филозофије, а с друге стране, потврђивао је вредност традиције сопственог народа, истицао његово словенско порекло, митологију и фолклор. Иако је своје образовање стицао у париским библиотекама и галеријама (а можда управо стога, сматра Марко Ристић), Петровић се занимао за митску прошлост и архетипске представе, чије трагове је проналазио и проучавао у народним умотворинама.

Улога и значај словенства, елемената словенске митологије и паганства, као и уметникова визија словенског пантеона, изразито је присутна у раним делима Растка Петровића, насталим у поратном периоду 1919 –1928. године. Ово уникатно издање састоји се од две целине: збирке песама Откровење и приповедака под називом Старословенске приче.

из предговора Александре Д. Матић