По цену жртвовања и одрицања, није се увек кориговала. Само је говорила оно што мисли и како осећа. Често није правилно схваћена и прихваћена, посебно од супруга, краља Милана.
Била је кокетна, понекад надмена, али увек одговорна. Обожавала је да припрема културне манифестације, а највише отмене и раскошне балове за елиту. Радо је примала домаће госте и представнике страних амбасада у Београду. Тешко је поднела абдикацију краља Милана, у корист малолетног сина.
Краљица Наталија је била јака личност. Много је трпела. На ватрометини лоших политичких збивања: честих промена владе, ратова с Турцима и сплетки на Двору, није се снашла. Кад је хтела да помогне сину, спречили су је намесници који су уместо њега владали. Власти су је силом удаљили из земље. Живела је у француском, приморском граду Бијарицу, на обали Бискајског залива. Као хуманитарка, шаље помоћ српском народу.
Живећи у иностранству, краљица Наталија је и даље остала достојанствена, храбра, уздржана, истрајна у свом болу и пркосу оних који су је увредили. Никад није клонула духом, па ни онда када су јој 1903. године убили сина, краља Александра. Задње године живота проводи у париском самостану. Умрла је и сахрањена у Паризу, месец дана после бомбардовања Београда, у Другом светском рату.
На ватрометини лоших политичких збивања: честих промена владе, ратова с Турцима и сплетки на Двору, није се снашла. Кад је хтела да помогне сину, спречили су је намесници који су уместо њега владали. Власти су је силом удаљили из земље. Живела је у француском, приморском граду Бијарицу, на обали Бискајског залива. Као хуманитарка, шаље помоћ српском народу.
Живећи у иностранству, краљица Наталија је и даље остала достојанствена, храбра, уздржана, истрајна у свом болу и пркосу оних који су је увредили. Никад није клонула духом, па ни онда када су јој 1903. годинеубили сина, краља Александра. Задње године живота проводи у париском самостану. Умрла је и сахрањена у Паризу, месец дана после бомбардовања Београда, у Другом светском рату.