Освајање модерног

Позивајући се на увиде у савремене теорије жанрова и наратологије, Кристина Стевановић расправља о књижевном жанру као динамичном ентитету, који се мора проучавати како у синхроној, тако и у дијахроној равни! Управо у епохи српског модернизма и авангарде долази до потпуне дестабилизације односно раслојавања постојећих међужанровских односа, истина различитог интензитета, што се односи и на кратку прозу Растка Петровића.

Стога ауторка своју методолошку позицију заснива на анализовању жанровских својстава оних аутора и ауторки (Секулић, Винавер, Црњански, Краков, Васић, Марковић, Настасијевић) чија се кратка проза артикулисала у дослуху са актуелним европским тенденцијама.

Ауторка отвара и једно ново и неистражено подручје Расткове поетике читајући његову кратку прозу из перспективе женског писма, односно родне перспективе. Конструкција мушкости/женскости, односно пола/рода у прози Растка Петровића показује се као једна динамична, нестабилна и флуидна категорија, што указује и на тежњу ка укидању бинарне структуре плодности и трансродно обликовање текста. (Из рецензије Бојане Стојановић Пантовић)