Сократ је представљао идеал моралних врлина: мудрости, скромности, трезвености, умерености, правичности, храбрости, несавитљивости, заступао је чврсту законитост насупрот тиранима; далеко је био од грамзивости и властољубља. Као човек, Сократ је био оличење тих врлина један мирни, смерни узор врлине. Његова равнодушност према новцу потекла је из његове властите одлуке; јер према обичају који је владао у његово доба и он је могао поучавати омладинце да би зарађивао, као што су чинили остали учитељи... У његовој умерености у животу изражавала се такоде снага свести, али не као вештачки, измишљени принцип, већ се испољава како кад према датим приликама; у друштву са другима био је безбрижни весељак.