Осунчани ветар

Осунчани ветар – онеобичено (с)тиховање

Песничка збирка Гордане Пешаковић Осунчани ветар има особену дужност и упечатљив циљ – онеобичавањеобичног.

Снага поезије надраста стих и од свакодневних ствари попут раширеног веша ствара летњи плес, вештим одабиром речи сведочећи о животу иза стиха и песме.

Колоритне песничке слике изливају се у пукотине, испуњавају их, изнова оживљавајући и људе и ствари.

У свакој пукотини је потенцијални раст, неизмерна могућност, а преломљене слике нису ништа друго до непосложен мозаик, који ће, саставе ли се његови делови исправно, створити слику и приказати универзалну причу о самом човеку.

Језик нам је другачији, али душа није.

На другим смо странама, али смо створени на исти начин.

Планета је и моја и твоја и његова и њихова,а понајвише оних који још на њу нису стигли.

Осунчаним ветром доживећемо поезију, баш онакву

јединствену, видну и звучну, како јој је и писано да буде.