Со, али песак

„Треба се одрећи речи и сломити крхку стабљику крви“

„У фокусу збирке је борба субјекта са временом, у ширем смислу то је и борба човека за место под сунцем. Цитатне везе којима се песник користи су претежно интерлитерарног типа, што значи да је у поетици присутан ауторов критички осврт на прототекстове. Песничко овладавање времена одвија се кроз симултано повезивање културног, цивилизацијског, филозофског и књижевног контекста.

У књизи уочавамо принцип двојности као један од начела поетског и семантичког обликовања збирке. Можемо га тумачити као знак две стране истог ентитета, у дубљим значењским нивоима као бинарну суштину бића, као лице (у песмама означеним бројем 1) и наличје (у песмама означеним бројем 2), спољашњу и унутрашњу страну или као манифестацију историјскихи митолошких корена. Збирка обједињује најшире цивилизацијске оквире и лична искуства, митолошко доводи у везу са конкретним догађајима светских и националних размера.

Хроњец у збирци приказује и деструктивно лице, овде почиње ритуал паљења ломаче на којој гори европска и словачка књижевна традиција. Но овај ритуал повезује се са конструктивним дијалогом, јер пепео након изгарања остаје као супстрат прошлости, удео у подизању новог света и основа за рођење новог песника у књижевној традицији.“ – Проф. др Марина Шимак Спевакова