Око великог трибунала

Хандке је пратио рад Хашког трибунала за ратне злочине у бившој Југославији и о њему написао два есеја. Први од њих, Око Великог трибунала, настао је након ауторових посета Трибуналу 2003. године.

Нема сумње: недела на Балкану, почињена тако или овако, у земљи и за писаћим (писаћим?) столом у иностранству, заслужила су испаштање, без обзира да ли „смо то дужни према жртвама“. Али како? Где? И пред ким? Заслужила су испаштање, осуду и кажњавање, а зашто не и у Хагу, близу пешчаних дина, у улици Помпстацион и на Северном мору, а зашто не и пред младим председавајућим Енглезом тамо, који је такорећи свег свог живота, пре него што се суочио са југословенском пометњом, био нешто попут окружног судије, цирцуит јудге, чини ми се, у Мидланду, и зашто не пред његовим колегама, седокосим црнцем са Острва плавих планина (Блуемонтаин), са Јамајке у Карибима, и оним још младим стручњаком за цивилно право (специјалност „право забране“) из Јужне Кореје?