„Напуштањем свог првобитног окружења, одлажењем на пут и у авантуру приповедања, у празан простор, удаљавањем од свог боравишта, Хандкеов лирски језик прелази у епску нарацију. Елементи епског приповедања су све уочљивији са прелажењем у празнину. Све више се изоштрава нарација. Дакако је циљ: сржни финални повратак кући промењеног субјекта. Повратак из епског у лирско?“
Из поговора Жарка Радаковића
***
Знао сам тада да су ме такви тренуци испуњавали срећом – били су: праве ствари; али, да сам морао да изађем пред некога и да му то поближе изнесем, не бих имао ништа да му кажем. Спустих стопала у свеже отопљену воду љивијског зденца и помислих: „На ноге и напред даље!“
