Огледало људског рода

збирка прича. Тема апокалиптичности присутна је у већој или мањој мери. Ипак, овде се иде корак даље, с обзиром на то да тематско тежиште равноправно балансира између судбине колективитета и појединачних повести. Апокалипса је у самој човековој мисли, у његовом бићу, уписана у његовом ткиву пре него на папиру.
Известан број прича односи се на искуства спиритуалног самораста који се приказује кроз откривање малих или мало већих езотеријских тајни. У другима је присутна бајковитост, но која увек представља само оквир за неки нови или другачији распоред симбола.
Постоје и приче које говоре о везаности нашег народа и тла за последње време, као што је било и за првотно.
Настојећи да останем верна властитом ранијем исказу – да је ово време откривања свих тајни – а што данашњи убрзани токови духовности увелико потврђују, у појединим причама дајем експликације приповедачког загонетања, настојећи да поетским казивањем надоместим чаролију тајновитости. Ипак, књига многа питања препушта читаочевој имагинацији, те се у том смислу у круцијалном исказу она и завршава питањем.

Аутор.