Смем ли да бројим?

"Циглер читаоца проводи кроз десет поглавља који попут ходника вијугају по узбудљивом свету математике! У прва три бави се бројевима, започевши их са чувеном питагорејском крилатицом "Све је број".

Доказ да ову књигу може читати свако, без обзира на ниво знања или пре незнања и страха од математике, лежи у чињеници да Циглер испрва поставља питања Шта су заправо бројеви? Шта све може бити број? Какви све бројеви постоје?.

Четврто поглавње посвећено је математичким формулама. Већ у првом пасусу Циглер оповргава тврдњу да су формуле језик математике, тврдећи да је то бесмислица, будући да математичари не говоре само у формулама. Напротив, оне су писмо(...)

У петом делу књиге, који се тиче се математичких загонетки, Циглер кроз причу о судоку и другим играма, заправо говори о важности решавања малих проблема.

У седмом делу књиге који говори о математичким доказима, чему служе, како се до њих долази, али и да ли су увек тачни и колико греше. Осмо и девето поглавље поново посвећује математичарима: Прво говори о три математичарске легенде, а потом, у делу названом "Какви су то људи" прича о пет математичара који се, иако спојени овом дисциплином, умногоме разликују.

Књигу завршава целином које је на известан начин сумира стил читаве књиге.

Започиње га тврдњом да оно што могу математичари, могу само математичари, разрађује уверењем да математику заправо знамо много боље него што мислимо, завршава парафразирајући Вуди Алена, а онда и наредбом, све са знаком узвика, да књиге са списка који је саставио обавезно прочитамо." - Сташа Бајац