Odbrana Sokratova

Tekst problematizuje suštinska pitanja etike i ljudskog postojanja, pre svega prirodu istinske mudrosti koja počinje priznavanjem sopstvenog neznanja – čuvenim stavom „znam da ništa ne znam“. Sokrat kroz odbranu izlaže svoju filozofsku misiju kao neprestanu brigu o duši. Delo postavlja temelje za razumevanje odnosa između pojedinca i države, moralne autonomije i intelektualne hrabrosti, ostajući do danas najsnažniji literarni spomenik slobodi mišljenja i tragičnom sukobu između istine i političkog konformizma.

Platonova Odbrana Sokratova donosi rekonstrukciju govora koji je Sokrat održao pred atinskim sudom 399. godine pre nove ere, suočen sa optužbama da kvari omladinu i da ne veruje u bogove u koje veruje država. Sokrat se pred porotom od pet stotina građana ne brani klasičnom retorikom, već istinom i svojom prepoznatljivom dijalektikom. Kroz tri dela govora, čitalac prati transformaciju sudskog procesa u poslednji javni čin učitelja koji, uprkos pretnjama smrtnom kaznom, odbija da odustane od svog poziva i integriteta, ostajući veran svojoj unutrašnjoj savesti i božanskom glasu. Tekst problematizuje suštinska pitanja etike i ljudskog postojanja, pre svega prirodu istinske mudrosti koja počinje priznavanjem sopstvenog neznanja – čuvenim stavom „znam da ništa ne znam“. Sokrat kroz odbranu izlaže svoju filozofsku misiju kao neprestanu brigu o duši. Delo postavlja temelje za razumevanje odnosa između pojedinca i države, moralne autonomije i intelektualne hrabrosti, ostajući do danas najsnažniji literarni spomenik slobodi mišljenja i tragičnom sukobu između istine i političkog konformizma.