Одбрана Косовога поља — документи и сећања о војводи Петру Бојовићу

Војнички позив за њега је било завештања војсци, која је требало да оствари велику националну идеју, чему се предавао до наивности. Међу вишим официрима и ђенералима не можемо наћи ниједног који би толико био привржен и одан „краљу и отаџбини“. Та слика власти, наслијеђена још из дјетињства у патријархалној породици, пренесена је у његовој свијести на државу и војску. Државна власт, краљ, влада и врховна команда − за њега је била глава велике породичне задруге, а војска породица, у којој су се знали устаљени ред и поштовање. Бојовићу је држава значила олтар и светилиште, за коју живот није био нека особита цијена. Читавог свог војничког живота њему се та слика није ни најмање изобличила.

Божидар М. Јововић

Војвода Бојовић је ватрени патриота. Он је свој живот посветио својој земљи. Његове главне особине су искреност, пожртвовање и добронамерност. Овај храбри војник је благ. Његов глас, мало потмуо, готово се никад не издиже и његове очи које гледају право у ваше, имају нечег меланхоличног. То је носталгија за отаџбином и жалост за свима онима који су изгинули за њену слободу.

Арчибалд Рајс

У пробоју Солунског фронта Прва армија је, после незадрживог јуриша на јако утврђени фронт од Сокола до Црне Реке и тешких борби од 15. до 18. септембра 1918. године, ослободила Велес и Овче поље. Код Куманова је приморала две бугарске дивизије да положе оружје. Петар Бојовић унапређен је у чин војводе 26. септембра 1918. године.

Радивоје Бојовић