Велики покровитељ и „прави“ савезник: Односи Србије и Русије 1913–1918

Односи Србије и Русије 1913–1918

Значајна је улога Русије у процесу обнове, развоја и ширења српских нововековних држава. Још је већа 1914. године, у тренутку угрожавања егзистенције Краљевине Србије. Велики покровитељ заштитио је јединог правог савезника на Балкану, како је дефинисан у руским спољнополитичким и војностратешким поставкама непосредно пред избијање Првог светског рата.

И пре тога, али и за време великог сукоба, Петроград је представљао адресу на коју се српски државни врх најчешће обраћао и са које је стизало највише подршке и помоћи. На другој страни, читалац ће приметити, иако су постојале иницијативе, да Србија никада није примљена за формалног равноправног члана Антанте. Делимично баш због става њеног словенског саплеменика и покровитеља.

Наслов књиге, дакле, представља игру речима и истовремено показује позиције две земље у узајамним односима. На једној страни велика сила, огромне територије, људских и материјалних потенцијала, чланица Тројног споразума. На другој, без излаза на море, ограниченог земљишта, капацитета и броја бајонета, но верна Русији, помало и превише храбра Србија, са значајем који умногоме превазилази међународни положај и снагу коју реално има.