Обурвана земља

Да би се одупро „хазарској” судбини која је наткрилила малену насеобину названу Косовина, њен уистину последњи становник, Живорад Белопавлић, над гробовима својих праотаца, захваћен драмом сопственог и општег нестајања, испричаће аутентичним завичајним језиком, причу свог живота, синовцу, који ће је, срећом, прибележити и однети некуд. Казивачево око ће убрзо да утрне. Онда ће се и тишина и тама спустити на Косовину и прекрити трагове живота племена Белопавлића, као што је арапски песак затрпао хијероглифе Гилгамешовог „страха од смрти” али, једном ће, као што већ бива, ти трагови бљеснути, као „ископани стари мач” да би оне што долазе испунили смислом и лепотом постојања.

Рале Нишавић
Ово није само роман сећања појединца, већ је у том сећању дата и историја целе Србије. И, то сећање није само ствар меморије, већ је оно прешло у језик, покрет, крв његових ликова.

Никола Страјнић