Бунтовница у сенци

Бунтовница у сенци – кад не разуме нико, истину ћемо рећи сами себи

Када се погледа згуснута проза, живот главне јунакиње Ане описан у роману Бунтовница у сенци од самих почетака сачињен је од низа траума. Ратна искуства довољно су тешка за почетак једног живота, а поред тога Ану обележава и фигура мајке као сталне опасности од потпуне дезинтеграције њене личности, недостатак подршке кроз одсуство оца, а потом и губитак баке која је прерано отишла.

Слика је додатно усложњена идеолошким разликама – судар њене породице, која припада „старом” традиционалном друштву и свим силама подржава религију, патријархалне назоре и обичаје са новим, ревоволуционарним, снажно идеологизованим послератним добом, коме главна јунакиња свим срцем припада.

Женски свет оличен у кругу жена окупљених око Анине мајке на свакодневној кафи готово да је централни симбол, кроз који је сабрано целокупно женско „знање”, али и живот паланке у којем се женска улога у друштву вреднује само кроз удају и рађање.

Сувише другачија од њих, угрожена са свих страна, Ана ипак успева да успостави равнотежу са собом – највише кроз посматрање и читање – сликајући живописно, дечијим језиком поратне године у малом граду.

Из поговора Славице Гароње