О Цинцарима

dr Dušan J. Popović - O Cincarima Прво издање ове књиге изашло је 1927. дакле пре десет година. Прва књига је, у ствари, била кабинетски рад. Особу која је знала цинцарски говорити и која се признавала за Цинцара видели смо тек пошто је књига одштампана. И поред свих, и незгодних и опасних, страна које може да има један чисто кабинетски рад, ми можемо са задовољством да константујемо да у основним резултатима и данас, после десет година скупљања материјала и разговора са Цинцарима и рада на терену, нисмо учинили неке крупније измене. Иако су нови проблеми постављени, а раније постављени знатно попуњени, ипак је књига више нова по материјалу него по резултатима. Ми смо сасвим далеко од помисли да су постављени проблеми исцрпени и да се неће још многи интересантни проблеми поставити. Колико ће се и како важних проблема у овом правцу поставити, то зависи од истраживача. И даљи истраживачи наћи ће овде још увек веома интересантно и благодарно подручје. Треба само наставити са савесним проучавањем даље, нарочито треба проучити њихову улогу на Балканском Полуострву. На тај ће начин добити друштвена наука, и наша, и балканска, и општа. Ми смо се и овом приликом строго ограничили на улогу Цинцара у формирању нашег грађанског друштва. Рад је израђен на основу наших извора, литературе и предања сачуваних код нас. Остали веома богати материјал из остале балканске, а нарочито румунске, науке није употребљен. У свакој данашњој балканској држави чине они посебан случај. Што писац ове књиге није учинио више и боље то је можда више кривица до стања студија ове врсте код нас а поготово у суседним земљама. На овај проблем ћемо се поново вратити када, приликом, будемо писали о пореклу наших знаменитих људи. Неки од чланака који нису штампани у првом издању штампани су раније у неким научним часописима и дневним листовима, а неки се сада први пут објављују. Од чланака који су штампани у првом издању, неки су прерађени и неки и знатно допуњени. О првој књизи писано је доста, можда највише од научних књига из наше националне науке које су изашле по светском рату. Поводом прве књиге настала је, поред многих чланака у часописима и дневним листовима, једна мала литература. Проблем је посматран са разних гледишта, али највећим делом у вези са стварима са којима наука -нема много везе. Ми смо при раду, и тада и сада, имали пред собом само научне интересе. То не значи да ми нисмо желели да нашем народу користимо овим својим радом. Свакако, али само на један начин: да му кажемо истину. Како ће ови резултати бити искоришћени, то није наша ствар. Могло би се само пожелети да и други делови нашег народа добију сличне студије о својим чаршијама. Други део ове књиге садржи грађу за историју породица које припадају овом кругу људи. Драгоцене податке о појединим породицама добили смо од г. др Ристе Јеремића, нашег познатог јавног радника; од г. Св. Спасојевића, проф. гимн. у Смедереву; од г. др Ник. Констандиновића, чин; Министарства просвете и од г. Сергија Јовановића, проф. гимн. у Новом Саду. Ми се овој господи, као и свим оним многим појединцима који су нас у нашем раду помогли, и на овај начин најтоплије захваљујемо. 20. фебруара 1937. Д. Ј. П.