Неуропсихологија, бихевиорална неурологија и неуропсихијатрија

Психички живот човека је током целе историје људског рода био у центру нашег интересовања. Наша знања су временом еволуирала и у последњих стотинак година бележи се експлозија сазнања о раду мозга. Понашање, мишљење и емоције су феномени који се одвијају скоро паралелно, испреплићу се и значајно утичу један на други. Тумачења су током историје била наравно различита и често далеко од истине али је већ у Старом веку било генијалних увида. Отприлике од 17. века почиње систематичнији и критички приступ изучавања мозга, а од 19. века практично се зачиње савремена наука и следи низ сазнања на којима су су се градиле разне неуронауке, тада у зачетку.

Неурологија, психологија, психијатрија, неурофизиологија, неуроанатомија и друге сродне дисциплине су, свака из свог угла посматрања, обогаћивале наша знања о нервном систему. У првој половини 20. века настаје и савремена неуропсихологија. Неуропсихологија и класична неурологија су две сродне науке које су се стално преплитале и које су на истим болесницима стицале знања о раду људског мозга. Психологија је још од свог зачетка почела да развија методе за испитавање разних психичких функција којима је касније неуропсихологија додала локализационо значење и норме, а развијала је и оригиналне тестове.


САДРЖАЈ

Предговор, 5
Предмет и главни токови неуропсихијатрије, 23
Основни принципи функционалне организације мозга, 51
Анатомска и функционална асиметрија можданих хемисфера, 107
Симптоми оштећења коре великог мозда, 119
Више кортикалне функције, 203
Развојна неуропсихологија, 355
Неуропсихолошка дијагностика, 401
Неуропсихолошка рехабилитација и форензичка неуропсихологија, 433
Бихевиорална неурологија - когнитивни и бихевиорални аспекти неуролошких болести, 463
Неуропсихијатрија, 623
Дечија неуропсихијатрија, 697
Индекс појмова, 751