Нестали српски ратни заробљеници и интернирани цивили: сабирни логор у Сремској Mитровици: 1915-1916

Страдање држављана Краљевине Србије у Великом рату пало је у заборав, шира јавност више од седам деценија није довољно информисана о браниоцима Београда, о пониженој и побеђеној српској војци у четвртој Макензеновој офанзиви, октобра 1915. године, која је боравила у Сремској Митровици. Ни данас се не сагледава величина трагедије цивилних и војних жртава које су прошле улицама града, боравиле у Казненом заводу и другим прихватним пунктовима.

Полазна тачка у изучавању теме о српским заробљеницима и интернирцима био је интересантан несређен материјал архивске заоставштине др Милана Костића, управника Казненог завода у Сремској Митровици, а затим и адвокат у Земуну, материјал је преузет 1986. године од наследника др Костића.

Пронађени ратни дневник у архивском материјалу разоткрио је димензију трагедије и појединости егзодуса српских војника и цивила у сабирном логору од октобра 1915. до марта 1916. године. Читајући кратке белешке управитеља о различитим ситуацијама и недаћама, развија се саосећање са патњама заробљеника, те се сагледавају околности настанка хуманитарне кризе. Цитирајући записе у овој књизим драгоцена сведочанства о страдању српског народа учињена су доступним јавности.