Албанска голгота: успомене и ратне слике

Патње и страдања кроз залеђену и врлетну нимало гостољубиву Албанију биле су толике да се могу исказати само у народној песми:

„Нико не зна шта су муке тешке
Док не пређе Албанију пешке.”

Када се ова избегла, пострадала, изгладнела и поносна Србија приближила јадранској обали није могла у луке спаса, била је устављена на албанским рекама Војуши и Маћи. Уставиле су је поморске снаге савезничке Италије која је, преговарајући, у рат ушла и са потајним сном да из њега изађе као господарица Јадрана.

Србима је сваки дан увелико већ постајао питање живота и запретио им је потпуни крах.

Срећом, то није дозволила Француска коју је највише запекла савезничка савест. Ту савест је оличавао генерал Пиарон де Мондезир, вођа специјалне мисије за спасавање Срба, војске и народа, који је све учинио да Срби, народ античких назора, не оде у нестале народе и да их сачува за светску историју. Како је то учинио сведочи ова веома дирљива, обимом невелика али делом крцата књига из његових мемоара, коју треба читати и пречитавати, а не препричавати.

Страдање Срба кроз Албанију названо је Голготом. А први који је српски пут крви назвао Албанском голготом био је генерал Пиарон де Мондезир, а то је и наслов овог дела.
Из сведочанстава ове књиге види се како су Срби до Крфа били страдалници, да би од Крфа постали миљеници и историје и савезника.

Милован Витезовић