Насиље над Србима у ХХ веку: Узроци и поседице, књиге 1 и 2

Опсежна студија др Радослава Гаћиновића Насиље над Србима у ХХ веку најцеловитија је и најисцрпнији преглед свих ратних и мирнодопских страдања српског народа током, по Хабсбауму, „кратког 1914-1991“ али и несумњиво најкрвавијег века европске историје.

Ова широка панорама искушења кроз која је српски народ пролазио током ХХ века и кроз која делимично и даље пролази својеврсно је огледало епохе у каквом неки њени најутицајнији протагонисти и њихови потомци, а богме и понеки Срби, не воле да се огледају. Баш зато би књигу Насиље над Србима у ХХ веку ваљало да читају наши сународници и сви савременици којима истина лежи на срцу.

Од скретања погледа на другу страну, или разбијања непоткупљивог огледала, може бити само штете.
Проф. др Дарко Танасковић

Ауторфонт>

Проф. др Дарко Танасковић

Аутор, проф. др Радослав Гаћиновић подухватио се захтевног посла да резимира историју политичког насиља над Србима у току XX века, једног злог усуда које се српском народу припремало и чинило на балканским просторима. Своју пажњу усмерио је на историјске разлоге тог чињења, али и чињење само, његов обим и квантификацију, његове протагонисте. Проф. Гаћиновић пише да се на Балкану ништа није дешавало мимо европске, а касније и светске политике. Аутор даје и своје виђење српских покушаја да се одбране и промовишу идеју слободе у заједници са другима са којима су делили или деле простор на коме живе и за које су Срби држали да имају заједнички идеал и интересе. Др Гаћиновић је применио мултидисциплинарни приступ, помоћу кога је дао теоријски оквир обрађене теме. Читалац, готово уџбенички, добија објашњења о значењу појма насиље, геополитичким одредницама балканског простора, сукобу ниског интензитета, политичком тероризму и прозелитизму или конверзији. По томе је ово дело особено када су сличне теме у питању. Аутор не само да информише о својим сазнањима, аутор подстиче читаоца да размишља о контроверзама које је на ове теме производила доскорашња литература писана из српских, али и светских пера.

Др Миле Бјелајац, научни саветник