На неком далеком зиду истока

Окосница вишегодишњег записивања, отписивања, трагања и лутања видљива је и у овом рукопису кад промена поетског писма па и опредељења. Тај распон се креће од претежнијих песама у слободном стиху, преко сонета и песама у прози које аутор назива „мислима“. Ово „тројство у једном“ (песме, сонети, песме у прози) потврда је отварања различитих поетских перспектива, као једно значајно поетско искушавање и својих и формалних поетских могућности, као да постоји нестишана потреба песме да сама нађе свој пут и ка аутору и ка читаоцу…
(Миљурко Вукадиновић)