Стална супротстављеност тематских и вредносних планова: прошлости и садашњости, личног и општег, духовног и материјалног, добра и зла, твори у овим песмама својство драматичности и животности. Уверљиво формира онај знани утисак што га оставља сабрано разматрање основних и одсудних питања човековог положаја у свету. Из тог се тематског језгра испредају ове проживљене песме дубоких увида и сложеног значења. Из њега проистиче мисаона оријентација и емоционални патос; меланхолична нота, епифанијска и метафизичка усмереност. Смирена реторика, одуховљена лепота и блага, осмехнута мудрост.
Ово је најличнија књига песама Дарка Даничића. У њој се стишано и смирено, али сугестивно и опомињуће, чак, казује о свему што су живот и поезија донели и стекли у искуству једног живота а што се могло превести у песничке слике и фигуре, универзализоване мисли и исказе. У њима је време, његова сила и загонетка, главни јунак и стожерна тачка око које се твори сложен смисао и разнолика значења.
Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ