Иво Андрић је у овај роман уткао причу о човеку који је
одлучио да изгради мост на Дрини како би спојио себе
некадашњег са собом садашњим, „и тако заувек и сигурно везао Босну са Истоком, место свога порекла са местима свога живота".
Судбина Мехмед-паше Соколовића предодредила је да његов живот буде прекинут пре отелотворења његове идеје на јави. Он је напустио овај свет, а велики мост на Дрини остао је – као симбол трајања – и око њега ће се
исплести безброј прича о људима, њиховим судбинама и историјским збивањима.