Земља се обрушила на трећем хоризонту рудника и затрпала групу рудара. То је, унајкраће, сиже овог кратког романа испричаног у даху, у једном једином пасусу, загрцнутог социјалним, национаним, политичким и уопште људским криком насумице скупљених, случајем бираних градитеља једне и губитника друге Србије.
На тренутак, у свега неколико речи, крик оних који ишчекују крај, обухватио је најпоразнију животну стварност, а њихове речи, једино речи, повремено звуче као клетва, повремено као милост и опраштање.