Моје робовање у Турској ; О обичајима и начину живота Турака

Дела Бартоломеја Георгијевића (око 1506–1566), чије је име данас познато само стручњацима, у XВИ веку су се у Западној Европи читала више него дела Мартина Лутера. Објављивала су се, на латинском и у преводима на модерне језике, готово у свакој западноевропској земљи. Њиховој популарности је понајвише допринела најактуелнија спољнополитичка тема тог доба, којом су се дела Бартоломеја Георгијевића углавном и бавила – Османско царство и турска претња хришћанској Европи.

Након Мохачке битке 1526. године, Б. Георгијевић бива заробљен и одведен у турско ропство, у ком ће провести око девет година. Био је (пре)продаван седам пута, радио најтеже послове, пропутовао готово цело тадашње Турско царство у пратњи свог господара, скупљача пореза, учествовао у рату против Персијанаца… Коначно је успео да побегне од свог господара у Јерменију, одакле се докопао Сирије и Палестине, у којој проводи неколико година, пре него што ће отпутовати у Западну Европу. Захваљујући својој проницљивости, добро се упутио у турске војне, политичке и верске прилике и почев од 1544. године, када у Антверпену објављује прво дело „О обичајима и начину живота Турака“, са њима ревносно упознаје Европљане у више својих дела сличне садржине, од којих су нека стекла статус бестселера тог доба. Важно је, међутим, напоменути да он није био пуки пропагандиста и распиривач страха. Његова дела нису тек некакви банални антитурски памфлети. Из њих се уистину може много сазнати о ондашњем Турском царству и стварном положају хришћана у њему, а од посебне важности је и то што је, будући да је научио турски језик, у неким својим делима давао основе турског речника и фраза у преводу на друге језике. У делу које овде доносимо, „О обичајима и начину живота Турака“, налази се први турско-јужнословенски речник, који је важан како за оријенталисте, тако и за слависте.

Два његова дела која овде доносимо први пут су се појавила у преводу Стјепана Орхановића са латинског 1923. године у Скопљу, по иницијативи историчара и филолога Глигорија Елезовића (1879–1960), који је сарађивао на преводу (транскрипцијама и коментарима). Из првог издања је преузет и поговор Франца Кидрича (1880–1950), највећег познаваоца дела Б. Георгијевића тог доба (у ком се расправља и о његовој националности – хрватској или мађарској). Нашем издању смо додали и текст америчког медиевалисте и византинолога Кенета Сетона (1914–1995), који додатно осветљава дело овог интересантног и заборављеног аутора.