Радмила Милентијевиц није прва која пише о односима генија Ајнстајна и његове брачне сапутнице и најдрагоценије, пожртвоване и несебичне сараднице у годинама кад је стварао своје епохално дело.
Милентијевићева је, међутим, прва која је целокупну полувековну, најпре идилу, а затим драму, породичних и личних односа Милеве Марић и Алберта Ајнштајна оплеменила једном врстом литерарне поетике, толико ретке у научној историографији. Професионални историчар, акрибичан неуморни истразивач, она је фактографијом и изворима пребогату научну монографију компоновала готово као документарну драму са мноштвом учесника, живих људи. Они раде, боре се, стварају, пате и страдају, постижу успехе и падове, воле се и мрзе, племенити су, али и грешни егоисти, уживају, али су и опхрвани болестима и другим недаћама. Највећа патница ове узбудљиве приповести с многобројним аутентичним личностима, Милева Марић, сведочењем саме изворне градје, израсла је у истинску историјску и књижевну хероину. Њена судбина тешко да ће иједног читаоца оставити равнодушним.