Сремски Карловци су у својој богатој и бурној прошлости били поприште многих значајних историјских догађаја, посебно везаних за српску, али донекле и за европску историју. При томе мислимо на велики светски догађај када је овде склопњен чувени Карловачки мир, којим је 26. јануара 1699. године, окончан шеснаестогодишњи рат. Тада су промењене границе Европе и започела пропаст Османског царстава. Дошло је до буђења поробљених балканских народа, народноослободилачких устанака и стварања нових држава, наравно на рачун пропадајуће Турске.
Српска нововековна историја везана је за Карловце, који се након ових догађаја налазе у границама католичке Хабзбуршке монархије. Захваљујући тој чињеници, Карловци, од 17123. године, постају седиште и средиште српских митрополита, а од 1848. до 1918. године и патријарха. До почетка Српске револуције и стварања српске државе 1804. године, Сремски Карловци су, не само духовно, већ и политичко седиште српског народа и центар његове просвете и културе.
Од три политичка догађаја везаних за Србе у Монархији, значајна за српску историју, два су се одиграла у Карловцима: Мајска скупштина 1848. године и Благовештански сабор 1861. године. Онај трећи, Народно-црквени сабор у Темишвару из 1790. године, није одржан у Карловцима, јер је коју годину раније (1788. године) страшан пожар захватио варош, када су изгорели партијаршки двор и многобројне уграде.
Историјска прича изложена у овој књизи односи се на два преломна догађаја, у прошлости српског народа. Један је проглашење Српске војводине, 1/13. маја 1848. године, када су најзад артикулисани и јавно прокламовани оправдани захтеви српског народа, обећани и гарантовани још од стране аустријског цара Леополда I, уочи и након Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. То су, између осталих, територијална аутономија и избор српског војводе.
Други догађај, до данас помало запостављен на рачун других револуционарних и националних збивања током 1848/49, је битја за Сремске Карловце. Битка за средиште и седиште Српског народног покрета и Српске Војводине одиграла се 12. јуна 1848. године, када су место напале мађарске трупе под командом генерала Јаноша Храбовског.
Ова монографија посвећена је не само овом историјском догађају, већ је израз љубави и враћање друга потомака прецима, који су нажалост, нестали у забораву затртих гробова, без икаквих обележија, заборављени…
