Moderna španska kultura

Španija odjednom počinje da izvozi kulturu, i Mada smrt generala Fransiska Franka 1975 godine nije doniela radikalni zaokret u književnosti i umetnosti, kako su predviđali mnogi analitičari španske kulture, ne treba sumnjati da se zaista promenila koncepcijska predstava Španije u njenim očima i očima sveta.

Politička i istorijska stvarnost poznata kao „Tranzicija" udaljila je Španiju od slike zaostale, pomalo nespretne zemlje, i približila je novom imidžu jednog modernog, demokratskog, odvažnog i vitalnog kulturnog centra. Frankova turistička industrija je godinama prodavala Španiju kao „drugačiju", što je ona zaista i bila, ali ne onako kako su državni funkcioneri mislili da će je doživljavati.

Španija, koja se polako vraćala u međunarodnu zajednicu nacija poslije razornog Građanskog rata (1936-1939) i represivnog razdoblja Frankove diktature (1939-1975) bila je drugačija jer politički nije držala korak sa brzim ulaskom preostatka Evrope u moderni svet a moderne nacije-države smatrale su je parijom.