Микроекономија

Кратак садржај: Успех првих пет издања Микроекономије много ме је обрадовао. Потврдио је моје уверење да ће тржиште радо прихватити аналитички приступ микроекономији на студентском нивоу. Кад сам писао прво издање, циљ ми је био да представим такво тумачење микроекономских метода које би студентима омогућило да самостално примењују те инструменте, а не да само пасивно усвајају „прежвакане“ случајеве описане у тексту. Схватио сам да је најбољи начин да се то учини ако истакнем основне појмовне темеље микроекономије и понудим конкретне примере њихове примене, радије него да покушам да израдим енциклопедију терминологије и анегдота. Овакав приступ представљао је прави изазов због оскудног предзнања из математике неопходног за курсеве економике на многим факултетима и универзитетима. Због недовољног познавања више математике и оскудног искуства у решавању проблема уопште тешко је представљати неке од аналитичких метода економике. Међутим, није и немогуће. Може се далеко стићи и са неколико једноставних чињеница о линеарним функцијама понуде и тражње, и са мело основне алгебре. Савршено је могуће бити аналитичан и без претераног коришћења математике. Ваља истаћи разлику између ова два приступа. Аналитички приступ економији служи се ригорозним, логичким резоновањем. То не мора нужно да подразумева коришћење компликованих математичких метода. Језик математике свакако помаже да се обезбеди ригорозност анализе и његова употреба без сумње представља најбољи начин анализе кад је то могуће, али не мора бити подесна за све студенте. Многи студенти економије требало би да знају вишу математику, али је не знају – бар не тако добро. Зато сам вишу математику изоставио из главнине текста. Међутим, на крају многих поглавља приложио сам математичке додатке који се баве математичком анализом. Прво, поглавља су, углавном, веома кратка. Покушао сам да већину њих прилагодим трајању једног предавања. Друго, покушао сам да дам пуно примера како се користи овде описана теорија. У већини уџбеника студенти виде велики број дијаграма са кривама које се померају, али не виде много алгебре или математике која је за то битна. А управо се алгебра користи за решавање проблема у пракси. Графикони могу да обезбеде квантитативних одговора на економске проблеме. Најважнији додатак је поглавље о применама теорије игара у којем се детаљно бавимо играма с нултим исходом, играма координације и играма у екстензивном облику. У овом поглављу описујем неке економске моделе информационих мрежа, оделе трошкова преласка и управљања правима на информациона добра. Главна идеја је да се покаже како је, помоћу стандардних економских техника које користимо у овој књизи, могуће стећи увид у таква питања.