Мемоари : Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа : 1918–1919

Мемоари Франше д’Епера су настали на основу његових дневничких белешки које је он записивао током његове богате војничке каријере. У последњем периоду живота, Франше д’Епере је белешке редиговао, обогатио и захваљујући помоћи официра коју су служили под његовом командом, прекуцао. Оригинал мемоара је у приватном архиву госпођа Клод и Флоријан де Сан Пјер, а микрофилм мемоара се налази у архиву историјског одељења француског министарства одбране у Вансену.

Мемоари се састоје од 12 поглавља, као и четири анекса које је Франше д’Епере укључио у текст мемоара као сведочанство о догађајима који осветљавају прилике у којима је он био главнокомандујући генерал савезничких армија на Солунском фронту.

Поред самих мемоара књига садржи и предавање које је Франше д’Епере одржао после погибије краља Александра у Марсеју, аутограф његовог писма његовом пријатељу Ле Шателију из новембра 1918, предговор Д’Епереа књизи Витези слободе, као и реакције српске штампе на доделу чина почасног војводе Франше д’Епереу 1921.

Битка код Доброг Поља је била једина одлучујућа битка у Великом рату

Она је проузроковала урушавање бугарског фронта, чињеницу од велике важности и чије последице су биле огромне. Пешадијски генерал Фон Кул, који је сукцесивно био шеф главног штаба генерала Фон Клука, затим групе армија принца Рупрехта, признао је да нема никакве сумње да је та катастрофа била тачка преокрета у светском рату и једини разлог због кога је Висока немачка команда затражила примирје и мир. Пут за Константинопољ, и за Беч, Праг, Дрезден и Берлин био је отворен за трупе Антанте.

Генерал Лудендорф је изричито потврдио и мајор барон Фон ден Бух, изасланик Високе команде у Рајсхтагу је изјавио шефовима партија 2. октобра да је ’бугарска катастрофа окренула наше планове наопачке“.