Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate

Izdavačka profesija, a sa njom i uredničko zanimanje, svoj najdublji i najširi smisao postigne kada otkrije (ili do nje „samo“ stigne) novi, a zapravo samopotvrđujući književni glas. Takav, autentičan, vrcav, hrabar, mlad, a iz dubine miran… dođe, gleda vas u oči i kaže: Evo mene između sna i jave, radosti i bola, drskosti i tradicije. Sav ja, sva ja.To je glas Nađe Petrović; originalan, intiman, romantičan i surov, koji bi da prigrli, i samo njen. Solistički, sa skrivenim a glasnim horom koji je prati i podržava: to je vrsta mladosti koju književna scena priželjkuje. Vladislav Bajac Ranjivo i snažno, razigrano i uznemirujuće. Izuzetan roman Nađe Petrović počinje kao tinejdžerska drama odrastanja, ali se brzo pretvara u uzbudljivu intimnu ispovest, lepršavu i poetičnu, a istovremeno dirljivu i bolnu. To je priča o dubokoj i suštinskoj krhkosti, o strahu od smrti, ali i strahu od života. Intenzivno ispričana, posebna i razarajuće emotivna, a opet uronjena u sve nesigurnosti, nestalnosti i lomljivosti duše jedne mlade devojke. U tom kontrastu, gotovo nespojivih stvari, Nađa Petrović gradi svoj izrazito poseban autorski svet, a njena proza nam direktno u lice, snažno i bez zadrške baca netaknutu i nedvosmislenu istinu. Istinu u koju ne možemo da ne poverujemo, jer ta istina izbija iz svake reči, misli, pogleda i uzdaha glavne junakinje romana. Autorka u ovom romanu hrabro i beskompromisno, a opet tanano i nenametljivo, razotkriva svoju dušu, rastavlja sopstveno biće na najsitnije komade, i to radi bez pardona, kao likovi omiljenog filma njene junakinje Sare – glavom kroz zid. Srdan Golubović