Значај ових драма је ванвременски, баш као што је и њихово приказивање због природе самог медија ванпросторно.
Дела "Венијаминов крст", "Покајница", "Симон из Кирене", "Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге", "Кућа на кеју" и "Ноћ у Келтијевој кући" су различитих драмских жанрова, али јединственог ауторског рукописа који се суверено препознаје у свакоме од њих - три апокрифне драме, једна историјска и две жанровске (криминалистика и фантастика).
На концу сваке од ових повести ми спознајемо разлоге због којих се аутор одлучио да их представи публици у управо том медију. То је осо
бина која одликује правог истинског познаваоца како уметности, тако и заната: умеће да прилагоди материјал одабраном начину изражавања.