Lutka od marcipana

Lepota književnosti je, pored ostalog, i u tome što ljudi daroviti poput Muharema Bazdulja u nju umeju da dodaju još poneki novi začin. Znaju i kako i kada, da literarna poslastica bude zaista primamljiva.Bazdulj je za temu odabrao život češke glumice Lide Barove, do koje je došao preko Suzan Zontag, tragajući za „tonom i bojom“ buduće spisateljske storije. On piše o njenoj popularnosti, zaljubljenosti u muškarce između Praga i Berlina, uz centralnu priču o napola sputanoj ljubavnoj vezi između nje i Jozefa Gebelsa, ministra nacionalnog prosvećenja i propagande nacističke Nemačke. Prateći njenu karijeru, autor pravi rukavce-bisere u pripovedanju. Gebelsu je njegova „lutka od marcipana“, čak i posle Hitlerove naredbe da tu vezu prekine i vrati se supruzi, ostala opsesija. U taj slatkiš bio je zaljubljen kao dečak.Odsustvo priprema za pogrom Jevreja, Cigana i svih nepodobnih rasa, odsustvo eksplicitnog rata, zapravo uvećava čitaočevu zebnju pred budućom svetskom katastrofom nejasnom svešću o surovim životnim scenama iza kulisa. A kada rat stupi na binu, snimanja se, kao i život, premeštaju na druga mesta. Potom (samo)ubistvo njene ljubavi – rajhskancelara na jedan dan, sve sa suprugom i sve šestoro dece. Priča se nastavlja u oslobođenoj Evropi, vraćanjem pred kamere i nove ljubavi. Tu su Felini, mlade zvezde Sofija Loren i Đina Lolobriđida, pozorište, Fasbinder... I opet – Suzan Zontag. Krug je zatvoren.Bazduljevo vešto hronološko, faktografsko putešestvije kroz Evropu samo je pozadina za naizgled ravnu, a intimnu i živu priču glumice (u istoriji – ljubavnice) kojoj je jedna čudna, kratka, do kraja neostvarena ljubav prema jednom u ljubavi „krhkom“ dželatu, obeležila karijeru do njenog samog kraja. I života i knjige.V. Bajac