Svet se kaže šuma

"Svet se kaže šuma" delo je ljutite autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku, drugim živim bićima i svetu u kom živi.

Preveo s engleskog: Darko Tuševljaković

Ljudi su na Teri iscrpli resurse i generacijama unazad niko tamo nije video pravo, živo drvo. No, drvna građa je Teranima i dalje preko potrebna. Stoga su otišli na drugi svet, Atše, sačinjen od okeana i ostrva prepunih šuma, kako bi sekli to blago i transportovali ga na matičnu planetu. Plan deluje vrlo jednostavno i ostvarivo, izuzev jedne začkoljice: Atše nije lišen svesnog života. Na njemu žive ljudi visoki oko jedan metar i prekriveni zelenim krznom, ljudi koji obitavaju u savršenoj harmoniji sa šumovitom i senovitom okolinom, miroljubiv sićušni narod koji ume svesno da sanja i koji ne poznaje nasilje. Međutim, zahvaljujući ljudima i njihovim šumarskim logorima sa „dobrovoljnom” radnom snagom, upoznaće ga u njegovom najsurovijem obliku…

Svet se kaže šuma delo je ljutite autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku, drugim živim bićima i svetu u kom živi. Iako je napisan u vreme Vijetnamskog rata, kom se Ursula K. le Gvin žestoko protivila, još uvek je savršeno aktuelan, jer se bavi temama kao što su invazija, eksploatacija, represija, nužnost otpora, neophodnost staranja o planeti i njenim resursima, potreba za tolerancijom i razumevanjem između nacija, rasa, polova.

Oštar, provokativan i subverzivan, ovaj kratki roman, koji pripada neformalnom autorkinom Hainskom ciklusu, navodi čitaoca da se zamisli nad postavljenim pitanjima i odredi prema njima, drugim rečima, da se, po mogućstvu, promeni i sagleda svet u drugačijem svetlu. Aktuelnost ovakve vrste štiva treba da nam služi kao tužni podsetnik da u mnogim aspektima naša civilizacija ima još mnogo toga da nauči i fino podesi ne bi li dosegla nivo na kom slične literarne indignacije ne bi bile nužne.