Lov na dečačiće i druge priče

Zbirka  Lov na dečačiće i druge priče  jedno je od najsnažnijih ostvarenja japanske književnosti XX veka, u kojem se na radikalan i estetski promišljen način istražuju složeni mehanizmi identiteta, seksualnosti i unutrašnje subverzije. Minimalističkim, gotovo kliničkim stilom pisanja, Kono oblikuje priče koje izmiču očekivanjima: one započinju uobičajenim scenama svakodnevice, da bi se potom otvorile prema mračnim slojevima nesvesnog, potisnutih želja i psiholoških rastrojstava. Kono istražuje teme ženskog identiteta, majčinstva, porodičnih odnosa i seksualnosti, ali umesto idealizovanih prikaza, njene junakinje često osećaju odbojnost prema deci, prezir prema društvenim normama i privlačnost prema tabuima, čime autorka ne samo da ruši stereotipe o ženskom iskustvu, već pokazuje i koliko je sopstvo fragmentarno i protivrečno. Motivi poput sadomazohizma, telesne nelagode i otuđenosti pojavljuju se kao izrazi otpora, ali i kao posledice života u rigidno patrijarhalnom društvu. Upravo u toj tenziji između društvene fasade ( tatemae ) i unutrašnje istine ( honne ) Kono gradi svoje priče, koje i danas deluju šokantno, savremeno i feministički relevantno. Uprkos tome što su nastale tokom 1960-ih, estetska i tematska subverzivnost ovih priča ostaje izuzetno aktuelna – Kono se može posmatrati u kontinuitetu s autorkama poput Karmen Marije Mačado, Marijane Enrikes i Mieko Kavakami. Zbirka  Lov na dečačiće  otelotvoruje književnost kao prostor nelagode i otpora, u kojem se mračna intima ne prikriva, već se stilizuje i transformiše u prozu retke sugestivnosti, zavodljive preciznosti i neizvesne lepote.       Prevod sa engleskog: Danko Ješić       „Potpuno jedinstvena spisateljica, koja je odvažno, predano i bez imalo straha opisivala složenost seksualnih odnosa. Ipak, njeno pisanje nije ono koje sve ogoli – naprotiv, ono nagoveštava ono što se krije ispod površine, ono što je duboko, tiho i zagonetno.“ Joko Tavada   „Dve struje neprestano se ukrštaju u pričama – jedna prikazuje uljudne forme javnih interakcija, dok druga vrvi od tabu fantazija i halucinacija. U ovome se mogu osetiti odjeci Tanizakijevog stvaralaštva, ali Konine subverzije deluju na neki način zastrašujuće – delom zbog njenog ravnodušnog stila pisanja, a delom zato što zadiru u same svete paradigme majčinstva i ženstvenosti.“ – The Wall Street Journal   „Japanska kraljica uznemirujućih priča. Svaka njena priča otkriva nešto što deluje i uzbudljivo specifično i iznenađujuće savremeno.“ – Kirkus   „Podsećajući na dela Flaneri O’Konor, uznemirujuće priče Taeko Kono originalnim glasom i čudnom, moćnom lepotom istražuju mračnu stranu ljudske prirode.“ – World Literature Today