Autor: Joko Tavada
Strana: 226
► Ostali detalji

Zvezde književnog sveta, cirkusa i zoološkog vrta igrom slučaja su polarni medvedi infiltrirani u ljudsko društvo. Matrijarh porodice, nakon cirkuske karijere u Sovjetskom Savezu, piše autobiografiju koja postaje bestseler. Njena ćerka Toska seli se u Istočnu Nemačku i postaje pionirka uzbudljivog cirkuskog nastupa. A Toskin sin Knut – odgajan u berlinskom zoološkom vrtu i poslednji iz njihove loze – svetska je senzacija.. Ispunjen čuđenjem i radoznalošću, svaki od ovih medveda doživljava neku vrstu traume, prolazi kroz raznolike odnose, ima svoje ambicije i percipira sebe u svetu ljudi,, sve vreme osećajući „tosku“, duboku čežnju, nostalgiju prožetu dubokom tugom. U hronici života tri generacije polarnih medveda, Joko Tavada je stvorila nezaboravnu meditaciju o iskorenjivanju, komunikaciji i, nažalost, nepremostivim daljinama. Memoari belih medveda su studija zamućenih linija između čoveka i životinje, linija između priče jedne osobe (ili stvorenja) i priče druge, između ljubavi i eksploatacije, snova i stvarnosti, potraga za sopstvenim autentičnim oblicima.  Ovaj roman se može čitati višestruko; kao zabavna priča o životinjama, ali i kao društvena satira, kako socijalizma tako i kapitalizma, priča o (književnim) migrantima, priča o nekom ko pokušava da nađe uporište u drugoj kulturi. Roman je prvobitno objavljen na japanskom jeziku i 2011. godine je osvojio književnu nagradu „Noma“. Tavada je 2014. sama prevela Memoare belih medveda na nemački, a delo je potom doživelo preko 40 izdanja.     Prevod sa nemačkog: Dušan Nikolić       „ Memoari belih medveda deluju na mnogo nivoa, kipte od ideja o egzilu, migraciji i ljubavi... preispitujući šta znači biti čovek.“ –  The Spectator   „U ovoj maestralnoj izvedbi drugosti , Tavada nas gura da osetimo mogućnosti između pojavnih oblika stvari i onoga što bi one zaista mogle biti.“ – Asymptote „Izvanredan doprinos jedinstvenom paranoičnom stilu novog evropskog romana.“ –  The Brooklyn Rail   „Izvodeći akrobacije u svom pisanju kao i njeni medvedi junaci, Joko Tavada hoda linijom između fantastičnog i uverljivog.“ –  World Literature Today „Tavadine priče uznemiruju um kao pesme napola upamćene ili kutije sa blagom čiji su ključevi zaključani u njima.“ –  The New York Times   „Neobična, izuzetna knjiga.“ –  The New Yorker