Љубав у мени стално тиња попут ватре која је силом прилика угашена, љубав је освојила моју свест, мој разум. Љубав ми је помогла да научим све о животу, о људима, о патњи и о болу. Наравно, човек никада не може да сазна и научи све. То је нешто што представља својеврсну карму људских бића, а карма у већини случајева значи исто што и пропаст. Истина је да се све може научити, али исто тако, све се може и заборавити. А све је почело овим стихом:
„А могао сам бити јак,
на леђима носити читав свет,
мислио сам да је живот лак,
срце ми није пало на памет.”
И после тога стихови су се низали…
