Лирска мисаоност Десанке Максимовић

Као уредник штампаног и дигиталног издања Целокупних дела Десанке Максимовић и вишегодишњи управник Задужбине Десанке Максимовић, Станиша Тутњевић био је у прилици, да не кажемо у обавези, да прочита све што је она написала, било да је објављено за њеног живота или да се нашло у њеној заоставштини. Стога би у овом тренутку било тешко наћи упућенијег саговорника за разговор о њеном укупном делу. Већ и сам наслов ове књиге Лирска мисаоност Десанке Максимовић упућује на један парадокс који је дуго пратио однос према њеној поезији, која је често доживљавана и тумачена првенствено као излив женске лирске душе без мисаоности. На сличан начин одржавао се и парадокс о традиционалном карактеру њене поезије без слуха за модерна књижевна стремљења. Пратећи њен целовит песнички развој, Тутњевић нам, међутим, нуди слику Десанке Максимовић као класика српске и југословенске књижевности, чија поезија почива на правој синтези лирског и медитативног и темељи се на успешном споју традиционалних и модерних песничких искустава.