Књига Личност наркомана састоји се из две раније објављене Јеротићеве студије: Дрога у разним културама и Личност младог наркомана. У првој студији аутор доказује да су у старим цивилизацијама познавали употребу разноврсних опојних средстава, али да су она примењивана у уском кругу, контролисано и са одређеном сврхом. Изум новијих времена је данашња (зло)употреба дрога, за коју аутор има разумевања, пошто сматра да је дух савременог доба – наркомански, али нема оправдања – јер доказује да је ствар избора личности којим ће путем у том времену кренути.