Лечење душевних болести: искуство хришћанског Истока из првих векова

ПРЕДГОВОР

Душевно болестан човек је одувек изазивао опречне ставове о себи, а однос према њему се мењао зависно од епохе или друштва, а често и у оквиру једног истог друштва. Неки су у њему видели изасланика другог света, посредника између људи и божанства, предмет поштовања и уважавања, који га уздиже до делатности свештеника или достојанства пророка; други су у њему далеко чешће видели нижег човека, посредника или слугу мрачних сила, предмет угњетавања и одбачености, чак затворености у себе, заробљености, па чак и физичког уништења …