УМЕСТО ПРЕДГОВОРА
Човек је биће заједнице. Он никада није сам. Не зачиње се, не рађа се, не живи и не умире сам од себе и за себе. Човек живи у заједници са постојећим светом, од њега зависи, али и утиче на њега. Он зависи од људи, чијим је посредовањем дошао на свет, али и од природе којом се користи у току свог земаљског живота. Ово су чињенице које нико не може порећи. Међутим, уколико би човек овде исцрпљивао своје псотојање и његов смисао, био би најтрагичније биће на свету …