Лајмска болест централног и периферног нервног система: лајмска неуроборелиоза

Лајмска борелиоза (ЛБ) је мултисистемска бактеријска инфекција коју изазива спирохета Borellia burgdorferi (Бб) и која се преноси на људе убодом зараженог крпеља genus Ixodes, у Европи углавном Ixodes ricinus (Павловић, Дмитровић, 1996а; Павловић, 2012б).

Овај крпељ живи у умереним климатским пределима Евроазије. Он бива заражен током храњења на ситним глодарима који су природни резервоар Бб. Лајмска болест се најчешће испољава кожним променама, а у по десетак процената неуролошким (Лајмска неуроборелиоза – ЛНБ) и реуматолошким променама (Лајмски артритис), док је захваћеност срца ретка, а још ређа захваћеност других органа.

ЛБ је најчешћа болест коју преносе крпељи у Европи и Северној Америци (Rupprecht, Fingerle, 2011).

Лајмска борелиоза је позната од седамдесетих година прошлог века када је откривено да крпељи преносе бактерију Бб.

Назив Лајмска болест потиче од града Олд Лајм (Old Lyme) у Конектикату (Connecticut) у Сједињеним Америчким Државама (САД) где је прво откривена болест по типу олигоартритиса (Steere et al, 1977), потом су откривани други облици ове болести.

Показало се да је у питању болест која се јавља свуда где има заражених крпеља, дакле на Северној хемисфери, у умереним климатским појасевима. Ова нова зооноза је брзо изазвала интересовање у целом свету те су уследила многа базична и клиничка испитивања која су значајно проширила наша знања. Иако се ради о бактерији осетљивој на антибиотике, откривени су многи сојеви и начини на који узрочник може да избегне антитела домаћина и антибиотике.