Културна историја срца: Од антике до данас

У културној историји човечанства, чудесно срце које ритмично куца у нашим грудима, још од најстаријих времена представља велику загонетку и мистерију у људском животу. Већ у најстаријим писаним изворима старог века, насталим у Месопотамији три хиљаде година пре н. е., срце је то које вреди, и у добру и у злу. Срце је питање живота и смрти, не само тела већ и душе. И оно што ће се десити после смрти у већини религија и схватања о животу такође је питање тога какве личне и моралне квалитете има срце и све што оно симболизује.

Кад се сумерско-вавилонски јунак Гилгамеш, из 2000. године пре н. е. нађе у најтежој и најсудбоноснијој ситуацији у свом животу, он боговима нуди срце. Зашто то ради? Кад су стари Египћани балсамовали мртво тело, срце је било једини унутрашњи орган који су враћали у грудну дупљу пре него што би је затворили и тело обмотали ланеном тканином. Зашто су чували баш срце?

Док су се Египћани старали да покојник понесе своје срце у смрт и царство мртвих, Астеци у Средњој Америци узимали су срце од десетине хиљада живих, исецали га из груди ножем од кремена и нудили га боговима док је још пулсирало. Поимање срца у египатској и астечкој култури показује да оно представља нешто крајње различито у различитим културама – да срце може раздвојити људе, али их исто тако и спојити. Хришћани и европски хуманисти имају посебан разлог да се запитају како су Астеци могли да буду људи без срца, ако су уопште били такви.

У овој књизи покушаћемо да одговоримо на следећа питања: како се схвата срце, која је његова симболичка представа у појединим главним развијеним културама и како је у дугом историјском развитку настало наше европско срце са својим различитим фигуративним облицима и функцијама? Да бисмо ограничили приказ, културноисторијску грађу ограничићемо на културе које су на различите начине, посредне и непосредне, део европске историје у дугој развојној линији. То значи да ће Блиски исток добити истакнуто место, зато што је јудаизам – као предуслов за појаву хришћанства – настао преузимањем других култура на том подручју и преплитањем њихових међусобних утицаја. Посебна пажња посвећена је сумерско-вавилонској и староегипатској култури, којој су се Јевреји често супротстављали да би јавно испољили сопствени идентитет, различит од суседа. То важи и за срце, које у јудаизму има потпуно другачије значење него код Вавилонаца и Египћана.


Садржај
Предговор
УВОД

ПОЈАМ СРЦА У РАЗЛИЧИТИМ КУЛТУРАМА
Најстарија развијена култура - Сумери и Гилгамеш
Митско срце у староегипатској култури
Антропологија Сложени човек античког доба
Хомеровски човек
Смех и страст
Диониско и аполонско
Хомосексуалност у античко доба
Платоново поимање човека
Од Аристотела до Галена
Платонов утицај Срце у Библији и хришћанству
Стари завет
Нови завет
Павле
Августин
Августинов утицај и средњи век
Највеће и најлепше што је Европа створила?
Православно учење о срцу, исихазам Ислам - последња култура срца?
Мудрост срца и срце мудрости у суфизму
Утицаји арапске културе на европску
Астеци - зашто су били без срца?
Дебео сам у пределу срца - старонордијска антропологија
ЕВРОПЉАНИН НОВОГ ДОБА - БОРБА ЗА СРЦЕ
Емоционални преокрет у развијеном средњем веку
Трубадурске песме
Витешки романи
Еротика и религија: Абелар и Елоиза
Срце у романтичној љубави
Приче о свакодневној љубави Ренесанса и нови субјекат
Харви, Декарт и дуализам тело - душа Монтењ: Човекје сопствено дело
Текст тела и тело текста
Ерос и Танатос: Арс мориенди или умеће умирања Од ренесансе и алхемизма до романтизма
Шекспир и срце таме
"I cannot heave my heart into my mouth"
Срце таме и празан човек Филозоф срца - Русо
Хердер и експресивистички преокрет
Фаустовски Гете
Отуђење и разотуђење од срца
Пресађивања срца
ЦОДА. ТОК КРУЖЕЊА ЕМОЦИЈА
БИБЛИОГРАФИЈА
ИНДЕКС ИМЕНА