Снове снивам

Песме 1858–1861. године О Лази Костићу и његовом делу је написано много књига. Готово да нема у пантеону славних историчара и теоретичара књижевности, књижевних критичара, стваралаца у култури и књижевности, али и многим другим областима који се о овом вишеструком талентованом и надареном уметнику и једном од најумнијих Срба свога времена, није огласио и по правилу изрекао највише оцене готово до апотеозе, сенчећи и осликавајући његово дело. Полазећи од овог уверења одлучили смо се да најширој читалачкој јавности и публици, али и школама, ђацима, наставницима, студентима, понудимо не само венац од четрнаест Лазиних песама и један превод, симболичких и стварно названих његовим „првенцима“, већ и да укажемо на једну карактерну особину овог заиста достојног изданка нашег народа, која је недовољно присутна у јавности, о којој можда мање размишљамо и знамо. Овим издањем Фондација „Лаза Костић” и издавачка кућа Прометеј желе да подсете јавност на два битна момента из биографије Лазара Костића. Први везан за 1873. годину када је изабран за српског посланика у Пештанском парламенту и када су му у Новом Саду објављење Песме I и други на 1875. годину када такође у Новом Саду излазе из штампе Песме II и када је одлучио да после одржаних избора за пештански парламент на којима је Милетић „изгубио“, свој посланички мандат уступи баш њему. Лаза Чурчић је начинио избор песама Лазе Костића, дао наслов свом избору, изабрао сараднике, наручио илустрације и започео, али не и стигао да заврши уводни текст уз књигу која је пред читаоцима. Да бисмо ипак читаоце упутили путевима промишљања Лазе Чурчића о Лази Костићу, рођеном у Ковиљу, објављивању његове прве песме, његовој политичкој каријери започетој и завршеној у Тителу, и једном сну Лазе Костића, на крају живота у Сомбору где се сећа своје тителске победе, одлучили смо да објавимо два ранија текста Лазе Чурчића о Лази Костићу. Драган Којић