Култура кафане у огледалу штампе: прилози социолошкој кафанологији

Не обраћам се леном читаоцу, поготову такав није кафански заљубљеник. Каква ми је то књига или чланак из кафанологије ако писац не запосли читаоца-кафанолога, који је по природи ствари навикао на рафинирано уживање. Неспоразум је неизбежан када се кафаномрзитељ нађе на „несрећном“ месту у „несрећном“ времену, то јест уђе у расправу с кафанобранитељима и обузме га белицизам.Не заташкавам, кафанолошка повесница, као и свакидашњи крчмарски живот, препуна је неугода. О чему говоримо када говоримо о култури кафане?Кафанолошки алат који ми стоји на располагању омогућава да тврдим/закључим: постоји, да, мора постојати самородна култура кафане. Зато притиснух перо и започех писање о културној функцији кафане, заправо о њеној култури у огледалу штампе. Ох да, не сметнимо с ума оно што је рекао Богдан Тирнанић: „У култури највећа пропаст вреба од погрешних дефиниција.“Драгољуб Б. Ђорђевић