Прави су не само продуховљени ликови, не само уломци у којима се потврђује прочишћена мистична спознаја, већ су прави и простачење и оптерећења, дубока и подмукла опакост, склоност покварености и саблазни. Новије сликарство и књижевност више су пута кренули истим путовима, а дјела створена у том духу, ако и Маyринкова техника пуна је многих израбљених клишеја. Но, у оквиру тих класичних средстава којима се служио, размахује се, без и најмањег уздржавања, тако силовита природа, да бисмо јој узалуд тражили равну спокојно мудрој књижевности посљедњих десетљећа.