Крсне славе

Из увода:

Наша је дужност да проповедамо свима науку Христову, ненатурајући је. Најпре у својој најближој средини, својој породици, па онда редом, даље, никада не натурајући науку Божју. Ми сведочимо у овом свету Сина Божијега и науку Његову и речима и својим животом. „Да виде ваша добра дјела, и прославе Оца вашега који је на небесима“. (Мт. 5, 16)

Чувати се многоговорљивости. Поготву од наметања вере људима речима својим, као што раде они сектанти. Животом својим сведочити да је жив Господ Бог наш и да је наука Његова могућа да се њоме живи и да се она у живот уводи. Јер људима, па и нама овакви какви смо, ми смо већ навикли на грех и наука Божја, заповести Божје изгледају тешке. А оне су у ствари несравњиво лакше него грех. Али када се навикне на оно што је грех, онда је заповест Божја тешка, а грех је лак, јер је човек стекао грешну навику.

Човек је слободно биће. Може да живи и без греха, може и да не греши. Уз помоћ благодати Божје може. Шта ће ону чинити, на коју ће страну окренути, да ли да иде од Оца Небеског у супротном правцу или да иде Оцу Небеском, Дому Његовом и Царству Небеском, то ће он одлучити. Ми, дакле, да својом вером, животом по вери, сведочимо Сина Божијег и Његову науку у овоме свету.