Дете моје

САДРЖАЈ

Предговор — 5

Колико добро познајем своје дете? — 11

Деца без осмеха — 22

Нема експеримената са душама наше деце! — 34

Чему таква школа? — 43

Странци у рођеној кући — 52

„Желим да се осветим својим родитељима!” — 63

„А зашто да не узмем дрогу?” — 77

Разговор лечи све! — 85

Зашто се породице распадају? — 98

„Волим те јер си то што јеси!” — 111

Дванаест начела на којима се заснива здрава породица — 131

Да ли наша деца могу да постану света? — 140

Белешка о аутору — 147

ПРЕДГОВОР

„Дете моје…”

Који наслов би више приличио овој књизи, испуњеној речима очинске љубави? Који други наслов би боље описао тугу, муку и бригу једног митрополита за хиљаде младих које је упознао? Који други би могао лакше допрети до тебе, драги читаоче, да одагна сваку сумњу да се блаженопочивши митрополит Сисаније и Сијатисте Павле обраћа теби лично, био ти млад човек који тражи свој пут, или родитељ који с љубављу одгаја своје дете?

„Дете моје…”

Реченица једноставна, чак крња, а суштина сва у њој. Отвара путеве, штити од опасности, упозорава на замке и, пре свега, јамчи да онај ко те речи изговара воли свим срцем и да је увек ту, спреман и присутан.

Блаженопочивши старац је увек био присутан у животу своје духовне деце, али и свих оних младих људи који би га упознали и доживљавали као правог оца. Благословен даром да му духовник буде Свети Јаков Цаликис, старац велике духовности, ни својим духовним чедима тај дар није ускратио. Небројено пута је митрополит Павле осетио овај запаљ љубави, удостојавајући се да, преко свог духовног оца, осети очински глас великог Оца свих нас.

Отац Павле, владика пун љубави, знао је добро шта је његова улога и мисија. Знао је шта јесте, а шта није. „Људи често помисле, због назива моје беседе, да ћу им говорити о психологији деце. Ја, међутим, нисам психолог, нити имам жељу да то будем. Једино што могу рећи родитељима јесте да њихову децу веома волим, и да све што им кажем проистиче из моје љубави према њима” — често је говорио.

Од њега никада не бисте чули да боље разуме душу младог човека од стручњака иза којих стоје бројна научна истраживања, анализе, студије и статистички подаци о томе шта младо срце крије и за чим жуди. Нико, међутим, није боље од њега видео у којој мери су млади људи беспомоћни и сломљени! Душу младог човека, опустошену и празну, без циљева, визија и смисла, нико не би прозрео као он.

Његово очинско „Дете моје!” недостаје више него икада.

Оче блаженопочивши! Благослови овај патњом прожет свет, благослови, пре свега, децу и младе, да и даље чују откуцаје твог срца из земље живих, чуји си сада грађанин. Нека ова књига буде одјек твог слатког гласа који сећање чува као драгоцену амајлију!

Издавачка кућа „Архондарики”